Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

269 Но се Турци у силу уздају, А спла је у Бога вишњега. Ту су ситан мавар. оправили У Стамболу цару честитоме За велику даву од Туракох,

Турска вјера што не може живљет'

Од Данила, Црногорског књаза: „Молимо те, царе господаре! „Пошљи нама четири везпра, »„Шњима војске стотину хиљадах, » И за војском рану и џебану, »Да на Црну Гору ударимо,

» И да Црну Гору раскопамо, »Да од врага не остане трага; „ Учињећеш дину задужбину

БА прославит“ име у свијету.“ Када цару ситан мазар дође, Срдито је на ноге скочио,

Па дозива четири везпра:

» А на ноге, аге п везири!

„Ево вама војске сто хиљадах

» И за војском таин п топови „И велика рана и џебана,

» И даћу вам турали Фермана, „Хајте, лале, шехер-Сарајеву, уНаћи ћете шерашћера мога, »Он ће вама с војском управљати „И на Црну Гору ударити

„И похарал“, огњем изгорјетп, „Црногорског књаза уфатити,

„ Пошељите га мени у Стамболу.“ Везпри су цара послушали,

175

180

190

200