Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

зе Приватише војске сто хиљадах, И дођоше шехер-Сарајеву, Донијеше царева Фермана Омер-палпи, цареву већилу. Кад он виђе царева Фермана, Тада стаде равређиват' војску: Дервиш-пашпу на поље Грахово, Три везира на Острог планину На светога Василију свеца, И да сврну на питому Њупу, У њу кажу Крца капетана Од забитске куће Петровића, Ту ће бити Брђани јунаци, И браниће српске манастире. Осман-пашу на Црницу малу: „А ја одох преко Арбаније, „Да удримо с војском на ширину, „На ширину у Бјелопавлиће: „Но ме чујте, лале и везпри ! „Једног дана и једног сахата, „На Цетиње да се састанемо, „Црногорског књаза уфатимо, „И његову силу саломимо, „Нашем цару пизмет учинимо.“ То рекоше, на ноге усташе, На четворо војску поведоше, Су четирп стране да ударе. Хабер књазу на Цетиње дође, Па од земље на ноге устаде, И велике топове упали, Хабер даде малој Гори Црној, Да се млади купе Црногорци,

210

215

220

225