Српске народне пјесме. Књ. 6, У којој су пјесме јуначке најстарије и средњијех времена

Ре о

7 (

Да он Мирку оде у индату,

А Ђорђију на Црницу спреми; А ситну је књигу направио Па Грахову војводи Јакову: „Чекај бане, војвода Јакове! „Турска ће те војска опасатп, „ Прибрани се у бијелу кулу, „Док овамо побијемо Турке.“ Па Данило хата појахао,

А пред војском у Брда отиде, На царева удри шерашћера, Стаде цика танкијех пушаках, Стоји јека вељијех топовах,

А у Турке загрмљеше муње, Огњевите муње и громови,

То не бјеху муње од облаках, Него војска Џетровића књаза, Тун' цркају хати и парипи, Гину млоги крајичници Турци, Сијеку их млоги Црногорци. Хиљаду им посјекоше главах, И толико живих уфатише, Преко Зете Турке проћераше, Хиљаду их Зета потопила; Књаз. пишћера из границе Турке. У то га је књига допанула Од широка поља Црмничкога, Од сокола Петровића Ђорђа: „Господару, огријано сунце!

„ Посоколи твоје Црногорце, „Ми овамо задобисмо Турке, » 7“ цареве топове узесмо

365

370

375

380.

385

390