Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

__18

»Па удрите њима изненада,

„Ви отуда, ја ћу одовуда,

»Доиста ве преварити нећу.“

Кад Брђане Мирко уредио,

Па је своју војску покренуо, | 600 Стотињаши војску разабраше, Разабраше, пак је уредише,

Све големо племе до племена,

А нахија пала до нахије,

Стаде Мирко уређивал" војску, 605 С десне стране стави Црмничане,

И придружи шњима Цеклињане,

С љеве стране нахију катунску,

На средину војске поставио

Цетињане и Љуботињане, 610 У које се најбоље увдаше,

Де ће њему проломити путе

И освојит' на Косору куле,

Пуне куле добрије јунака,

Већ Турака и Дрекаловића: 615 А што ћу ти дуљит и казиват'! Страхота је очима гледати,

А камо ли на њих ударити,

Топа нема, а лубарде нема,

Да би б'јеле куле поломио, 620 Него пушке и витешке руке.

Па по ноћи посла перјанике,

Одасла их Котича планини,

Докле дођу управ на Ножицу,

И да нађу Церовић-Новицу, | 625 Овако им Мирко наређива:

„Перјаници, моји соколови!