Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

119

„Повдравите Димитрију старца, „Поздравите Нова пи Милана, „Поздравите Вука капетана „И нашега Бешу буљумбашу, „Сјутра ћемо на Куче удрити, „Нека удре: на село Брскуте, „Ако не би сјутра ударили, „Већ у књаза вјерни бити нећи, „Но ће своје главе сатровати, „ја одиста оћу ударити,

„Да би знао да ћу погинути, < Перјаници брзо полећеше,

И пасаше све Братоножиће, Прелазише Котича планину, Прије зоре на Ножицу доше, И све њима право кажеваху, Како сину зора од истока, Ударише оба сенатура, Сенатура од равније Брда, Пилетић је јунак од старине, Пилетић је пиле од сокола,

А Мартинић стаса Обилића,

И он бјеше срца јуначкога, Па удрште на Медуну граду, С Брђанима Медун освојише, И на Медун страже пофаташе, Мијешане п Куче и Турке, Пофаташе, па их посјекоше. Ма ни Мирко не стоји залуду, Но рашири војску на три реда, Цетињане и Љуботињане, Прве њима шанце освојише,

630

635

640

645

650

655