Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

128

А када их Мирко угледао, Мртве главе оне ђеце луде, Овако је Мирко бесједио:

„О несрећо, Бог да те убије! „Вазда л' си се на нас товарила, „На Куче се данас растовари, „Све на душу кучкије главара, „Голо робје и све мртве главе.“ Отолен се Мирко подигнуо, Подигнуо сву војску осталу, Па он стаде разабират' војску, Колико му погинуло друга, Десет њему друга погинуло, Неке ћу ти по имену кавалу. Мирко своју војску окренуо,

И кренуше мртве и рањене,

У Пипере мртве покопаше,

А рањене носе на Цетиње, На-Цетиње свијетломе књазу. А кад Мирко на Цетиње дође, Ту остави своје рањенике,

Па је Мирко књаза наодио,

И шњим бјеху војске человође, Па сви књаза у руке љубјаху, А њих књаже у бијело лице, Мило љуби, те им зафаљива,

И овако књаже бесједио: „Фала вама, моји Црногорци ! „На вашему витешком јунаштву, »Е ми силу Кучку сатријесте, „Сатријесте огњем опалисте, „Нека саде иду у Турака,

760

7165

770

71715

780

785