Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

125

Док се пошљед издајице наше, Те турскоме цару прибјегоше, Славно наше царство издадоше, Издадоше царство и Лазара, Српско царство паде у сужањство, Те и данас стоји у поданство, Дворе Срби туђе господаре,

Бев јадине Црне Горе мале, Црна Гора мала и нејака,

Те ми такву силу неимамо,

Да ми српско царство избавимо, Да не стоје Срби у поданство,

А други ни ко помоћи нема. Тадар рече Петровићу књаже: „Дрногорци, моја браћо драга! „Што зборите, што је давно било » Од издаје народа српскога „Србима је од старине дато,

БА да има вазде издајника,

„Те не дају подигнути царство, „Ка' и данас племе Дрекалово

» И нахија Кучка сваколика, „Која она иде у Турака,

» И издаје Црну Гору малу.

„дато ми се труђаше владика, „И Кучима благо просипаше,

» Человође њихове бијаше,

»Да не иду Кучи у Турака,

»дДа не грде српски народ славни: „АЛ то њему све поништа пође, „Јер га Кучи слушат' не хоћаху; „Пошто Петар умрије владика,

[5 с