Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

126

уја сам Куче по реду молио, »Да се они прођу од Турака, „И дава' им моју вјеру тврду, „Да ће њима бити опрошћена „Сва издаја до данашњег дана, „И да ћу им метнут сенатуре, „Бапетане, војводе, сердаре, „Да шетају по Цетињу равну

„Са господом српском изабраном, „К мене Кучи доћи не шћедоше,

„Нит' на вјеру моју погледати,

ујер не знаду части ни поштења,

„Нити носе имена српскога, „Него и сад иду у Турака,

„Је ми лижу скадарске сахане, » С тијем грде Црну Гору малу »И остала Брда сваколика,

„А тжа' ми је подизати војску „И ришћанску проливати крвцу, „А без тога то се проћи неће.“ У ријечи у коју збораше,

Ево књазу ситна књига дође Од Брекута и Братоножића,

Од његова вјерна капетана,

Од сокола Милошевић-Вука,

У књигу га Вуче поздрављаше, И овако у њу говораше:

„На знање ти мио господаре! »Јучер мени Кучи ударише, „Десет мене кула запалише, „Седам осам брата погубише, „ја сам браћу осветио дивно,

5)

60