Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

10 ин „Убио сам двадесет и четири, „ Ал' се више држати не могу, „Јер је веља Кучка гора тврда, „А придошли у помоћ им Турци, „хоће Брескут село да опале, „Но ми помоћ, мио господаре, „На невјеро племе Дрекалово.“ Кад књаз Данил књигу проучио, Он срдито на поге скочио, Војводама ријеч говорио: „Е војводе, моја браћо драга ! „Ево мене ситна књига дође »Од мојега Вука капетана, »Јучер су му Кучи ударили, » И доста му квара учинили, „Но на ноге, моји витезови! „Похитајте у нахије своје, »Повдравите моје капетане, „Купте војску на Куче камене. „Ти војводо, Петровићу Мирко ! „Ти пред војском да си человођа, „Узми ув пут Брда сваколика, „Хајде с војском на воду Морачу; » Ту ћеш с војском табор учинити, »Зови Куче на предају листом, »Да с ришћанска крвца не прољева; »ако ли ти не шћодоше доћи, „Него с тобом боја затурише, „Пушти, брате, силну војску твоју „На злосретно племе Дрекалово, »Стјеци, пали, ништа не поштеди, „Но изгори Куче свеколике,

90

85

90

95

100

105

110