Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

МЕ

„Исијеци Кучке невјернике,

„Који су нам пуно додијали,

„И на вјеру благо однијели,

„И с Турцима на нас ударили.“ 115 Кад војводе књаза разумјеше,

Сваки пође у нахију своју

Купит војску на Куче камепе,

А скочи ми Мирко војевода,

Свога књаза пољуби у руку, 120 Пак припаса свијетло оружје,

А млађи му ђога изведоше,

Виловита ђога окрочио,

Обрну га низ Цетиње равно,

Пође Србин на Куче камене, 125 А за њиме војска сваколпка;

А кад дође у Бјелопавлиће,

Он довати перо и хартију,

Па ми ситну књигу направио,

Књигу шаље у Морачу доњу, 130 Сенатуру Церовић-Новици,

У књигу га поздравља војвода:

„Е Новицо, српска поглавицо !

„Заповијед имадеш од књаза,

„Како примиш лист књигу бијелу, 135 „Скочи брже на ноге јуначке,

„Пак поздрави све три капетана, „Купте Ровца и Мораче двије,

» И Ускоке крваве јунаке,

„Хајде с војском на Ком на планину, 140 „На Верушу тамбор учините, |

„јер хоћемо Куче да харамо, „Невјернике наше да ћерамо;