Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
МЕ
„Исијеци Кучке невјернике,
„Који су нам пуно додијали,
„И на вјеру благо однијели,
„И с Турцима на нас ударили.“ 115 Кад војводе књаза разумјеше,
Сваки пође у нахију своју
Купит војску на Куче камепе,
А скочи ми Мирко војевода,
Свога књаза пољуби у руку, 120 Пак припаса свијетло оружје,
А млађи му ђога изведоше,
Виловита ђога окрочио,
Обрну га низ Цетиње равно,
Пође Србин на Куче камене, 125 А за њиме војска сваколпка;
А кад дође у Бјелопавлиће,
Он довати перо и хартију,
Па ми ситну књигу направио,
Књигу шаље у Морачу доњу, 130 Сенатуру Церовић-Новици,
У књигу га поздравља војвода:
„Е Новицо, српска поглавицо !
„Заповијед имадеш од књаза,
„Како примиш лист књигу бијелу, 135 „Скочи брже на ноге јуначке,
„Пак поздрави све три капетана, „Купте Ровца и Мораче двије,
» И Ускоке крваве јунаке,
„Хајде с војском на Ком на планину, 140 „На Верушу тамбор учините, |
„јер хоћемо Куче да харамо, „Невјернике наше да ћерамо;