Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
191
ит.
„ Узми града, немој погинути.“ Пак призива три српске војводе, Чева равна Петра Вукотића
И од Цуца Милоша сердара,
И сердара Штутиновић-Јова : „Ево вама нахија катунска
„И пред њоме добри капетани,
| „Хајте с војском на село Косора, „Ђено јесте понајвише војске, „Брзо Косор село освојите,
„И живијем огњем изгорите, „Нек је Фала и мене и вама.“ Пак он призва двије поглавице, Сенатура Бољевића Тура
И сокола војводу Ивана: „Дижи, Туро, црмничку нахију „И пред њоме хабре капетане,
„Удри с војском на село Загреду.
„Ти, Иване, љешанска, војводо ! „Ти окрени љешанску нахију,
„Па ћеш с твојом војском ударити
„Опрема Тура на Ракће крваве, „Брзо оба села освојите,
» И живијем огњем изгорите. „А ја идем на Убле широке, „Бено јесу понајтврђе куле, „Собом водим ријечку нахију, „И пред њоме двије војеводе, „Сенатура Лукетића Сава
„ И војводу протопопа Ђура
„И њихове добре капетане, „Да освојим Убле, ако Бог да.“
9%
210
215
220
225
230
235