Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

191

ит.

„ Узми града, немој погинути.“ Пак призива три српске војводе, Чева равна Петра Вукотића

И од Цуца Милоша сердара,

И сердара Штутиновић-Јова : „Ево вама нахија катунска

„И пред њоме добри капетани,

| „Хајте с војском на село Косора, „Ђено јесте понајвише војске, „Брзо Косор село освојите,

„И живијем огњем изгорите, „Нек је Фала и мене и вама.“ Пак он призва двије поглавице, Сенатура Бољевића Тура

И сокола војводу Ивана: „Дижи, Туро, црмничку нахију „И пред њоме хабре капетане,

„Удри с војском на село Загреду.

„Ти, Иване, љешанска, војводо ! „Ти окрени љешанску нахију,

„Па ћеш с твојом војском ударити

„Опрема Тура на Ракће крваве, „Брзо оба села освојите,

» И живијем огњем изгорите. „А ја идем на Убле широке, „Бено јесу понајтврђе куле, „Собом водим ријечку нахију, „И пред њоме двије војеводе, „Сенатура Лукетића Сава

„ И војводу протопопа Ђура

„И њихове добре капетане, „Да освојим Убле, ако Бог да.“

9%

210

215

220

225

230

235