Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Е .

Кад војвода сву војску разреди,

Овако је њима говорио:

„Браћо моја, српске поглавице ! 240 „Кад ми сутра с војском ударимо

„На нахију Кучку свуколику,

„Биће доста у затвору Куча,

„А бити ће плима и Турака,

„Но се немој који препанути, 245. „Да би натраг узмакнуо с војском, „Змија да га не удари љута !<

Кад војводе Мирка разумјеше,

Војводе ми војску разлучише,

Барјактари барјаке развише, 250 Пак Морачу воду пријеђоше;

Кад у јутро јутро освануло,

Јоште није огријало сунце,

Ударио Мирко војевода

На невјерно племе Дрекалово, 255. А удари Церовић Новица,

Од Веруше низ Куче камене.

Е мој брате, чуда великога !

Да се сада можеш придесити

И очима чудо видијети, 260 Кад удрише од свуд Црногорци

На нахију Кучку свуколику,

Јадни Кучи војску дочекаше,

И по једну пушку истурише,

Па ми своја плећа окренуше, 265 А крвава села оставише,

- Црногорци села освојише,

Па и живим огњем сажегоше,

Па ми јадне Куче поћераше,