Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
Е .
Кад војвода сву војску разреди,
Овако је њима говорио:
„Браћо моја, српске поглавице ! 240 „Кад ми сутра с војском ударимо
„На нахију Кучку свуколику,
„Биће доста у затвору Куча,
„А бити ће плима и Турака,
„Но се немој који препанути, 245. „Да би натраг узмакнуо с војском, „Змија да га не удари љута !<
Кад војводе Мирка разумјеше,
Војводе ми војску разлучише,
Барјактари барјаке развише, 250 Пак Морачу воду пријеђоше;
Кад у јутро јутро освануло,
Јоште није огријало сунце,
Ударио Мирко војевода
На невјерно племе Дрекалово, 255. А удари Церовић Новица,
Од Веруше низ Куче камене.
Е мој брате, чуда великога !
Да се сада можеш придесити
И очима чудо видијети, 260 Кад удрише од свуд Црногорци
На нахију Кучку свуколику,
Јадни Кучи војску дочекаше,
И по једну пушку истурише,
Па ми своја плећа окренуше, 265 А крвава села оставише,
- Црногорци села освојише,
Па и живим огњем сажегоше,
Па ми јадне Куче поћераше,