Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

198

Што стигоше, сабљи предадоше,

За три уре, није више било, Листом Куче војска прегазила, Више Куча облак се навуче Од брзога праха и олова

И од дима кула и чардака.

Сад што ћу ти лакрдију дуљит'

Колико је каменијих Куча, Превијаче остануло није,

А камоли куле ал чардака, Штоно није ватром изгорена; Ал' утече стотина Турака,

И са шњима млоге пздајице У Гусињу граду бијеломе.

А српска се повратила војска

Водећ' Кучко робје у сужањство,

И на Убле тамбор учињела. Дају робје Мирку војеводи: Ал' је Мирко срца милостива, Робовима живот опростио, Па се здраво натраг повратио. Невјерници Кучки остадоше Без имућа, кула п чардака, Без оружја, брата и синова. Тако мп се сваком догодило, Који хули свога господара, И издаје отачаство драго,

И продаје себе у туђина !

270

275

980)

290

295