Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

12:

Беган сердар и Шабан-ага Арнаутин.

1857. год.

Боже мили, чуда великога ! Тешке су ти навалиле даве

У Мостара челеби-пазара

На три села од Карадаглије: Зенђил Струга и Карамалинско, И Љевишта мјеста хајдучкога, Ђе се српски соколићи легу, Воде чету низ Херцеговину, Све харају, а сијеку главе,

А робе нам бијеле кадуне, Воде буле у Морачу горњу, Шњима жене морачке бећаре, То нам дину поднијет' не море. И те би смо јаде опростили Но ми ове простит' не можемо Од Турчина Тоске Хасан-бега, С Ускоцима вјеру уватио,

Па их пушта кроз Херцеговину;

Кад Ускоци шићар задобију, Исе чине Тоски Хасан-бегу.

Но да видиш Ченгијћа Дервиша,

Што је ситну књигу накитио, Оправи је на Језера равна

Х на руке Тоски Хасан-бегу:

» О Турчине, Тоско Хасан-беже, » У 826 чат те паша поставио

»да му чуваш стражу од каура.“