Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

185

Кад Турчина књига допанула, Он дозива своју прву слугу, Прву слугу Чалдоровић-Суља: „Хајде купи једну чету малу, „Те је води у Карадаглију.

„Ти си тамо научио, Суљо, „Три си тамо зимовао зиме

„У Морачи тврдој Качаници.“ А то Суљу мило не бијаше, Ал' му друга бити не могаше, Но изабра једну чету малу, Чету малу двадесет Турака.

Па се отле подигнуо Суљо,

И ето га мрком Сињавином

Па западе насред друма пута. Ту их тамна ноћца уставила,

А бијели данак уватио,

Ту је Суљо оставио стражу. Док се прамен магле намолио, А из магле момак испануо,

По имену Требјешанин Ристо, Братучеде Бегана сердара. Познаде га Чалдоровић Суљо, Кад га позна Чалдоровић Суљо, Ни мало му мило не бијаше, Шћаше Суљо уклонити друштво, И оваку ријеч бесједио:

» Оно није нико од каура,

»Но оно ова наша раја.“

С Турцима се влаше намјерило, По имену Ваљевићу Мило:

>» А што лажеш, Чалдоровић-Суљо,