Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

_ 187

„А знате ли, пасје вјере, Турци,

„Да Ускока има три стотине,

„Да ће мене добро осветити.

„Да никога нема од Ускока, 95 „Без мојега братучеда првог,

„Братучеда Бегана срдара,

„Беган би ме осветио, Турцих

» А камоли тридесет пушака

„ А све браће моје Требјешана.“ 100 Тадај Турци поведоше Риста,

Одведоше Џљевљи п Таслиџи,

Те му тамо савезаше руке,

И русу му посјекоше главу.

Хабер оде земљи по ћенару, 105 Дође хабер у Карадаглију

На бијелу сердареву кулу.

А кад чуо Бегане сердаре,

Троструке га сузе пропануле.

Док .сердару други хабер дође 110 Из питоме Пиве халовите,

ће Окицу Турци преварише,

На божју га вјеру ухватише,

Одведоше бијелу Мостару,

Турчину га паши поклонише 115 Су његова оба побратима.

Узмучи се Бегане сердаре,

Ђе му Турци вјеру преврнуше.

Тадај скупи ускочке главаре:

»0 Ускоци, моја браћо драга ! 190) „Сад што ћемо од живота свога, „Омијемо ли покупити војску, „Видите ли што нам чине Турци,