Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Свога књаза у прошетњи нађе, Па му даде књигу шаровиту.

А кад виђе наш свијетли књаже, И њему се саму ражалило, Како» су их преварили Турци, Па овако говорио књаже: | „Хајде опет Стругу на крајину, „Поздрави ми Бегана сердара, „ја ћу њему изум учинити, „Неће л' своју браћу освојити. „Ви идите низ Херцеговину „Роб'те робље, пи сијец'те главе » Од силнијех ага и бегова, „Као што сте и пријед чинили, „јер су они ришћански крвници.“ Оде Лука и дневи и ноћи,

Доке дође Стругу на крајину. А кад дође сердаревој кули,

Те му даде лист књиге бијеле, Виђе сердар што му књига пише, Па је ситне књиге накитио,

На главаре књиге растурио. Прву књигу у село Љевишта На сокола Бећирова Рада, Другу књигу у село Сировац На главара Рубешанин-Луку, Трећу књигу под Пуштала мала На нашега старца капурана, Капурана Шећковић-Стевана,

А четврту Петрушићу Белу, Ону пету Грубачу Видаку.

160

165

170

175

180

185