Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

10.

Кад се књиге по гласу стигоше А Срби се на ноге дигоше, Сваки хита, а за кавгу пита. Стаде јека горе и планине, Док ето ти Бећирова Рада

На његову бијелу ђогину,

И за њиме тридест Љевиштана

2

На Малинско под танке чардаке,

Под чардаке Алексића Мирка, Ту се стаде окупљати војска. Доклен прамен магле помолио, А из таме јунак испануо

По имепу Рубешанин Лука,

На зекаљу како горској вили, А за њима сви Ровчани редом, Док ето ти старца капурана, Капурана Шећковић-Стевана, А за њиме неколико војске, Док ето ти Џетрушића Бела, И за њиме неколико војске. Ту се веља окупила војска. Но им нема два најбоља друга Нема њима Бегана сердара,

И ђетића Бајагића Шунда. Стаде јека друма чавлиника, Док ето ти два, добра јунака, За које смо мало пре зборили, По имену Бегане сердаре,

Свој дружини глава долазила. Па је Беган разредио војску: Једну војску бјеше оправио,

2

190

195

200

205

215