Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Оправио на Млетичак равни)

Код мрамора Ченгијћ-Омаил-аге,

И пред њима Бајагића Шунда, 99) И сокола Јакшића Михајла,

И за њима стотину момака,

Да осване војске у Ивицу ')

Випг Којића од камена куле.

Ту је Турчин силан Шабан-ага, 295 А за њиме стотину пандура.

Када дође Милановој кули,

Стаде Беган разређиват' друштво:

Он оправи Саву Лаковића,

И још шњима Лопушину Луку, 230. И за њиме неколико друга,

Све јунака бпрана војника

Под бијелу Миланову кулу.

Ту их тавна нојца оставила,

А бијели данак приватио. 235 Стаде сердар измамљиват Турке.

Но Турцима хабер долазио

Од Дровњака од племена јака,

Не могаше измамити Турке:

„Шабан-аго, зло ти јутро било! 240 „Ето на те Бегана сердара,

» Су његово до двјеста Ускока,“

Пошто Турци све то разумјеше,

Још се боље Турци притврдише.

Неће с миром Сава Лаковићу, 245

1) Ово је једна пољана на којој је погинуо гласити јунак Смаилага Ченгић, којега је посјекао Алексић Мирко:

2) Планина.