Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Но удари Милановој кули. Није лако приватати кулу

У висини од боја четири, Топа нема, а кумпоре нема. Нагна коња Кршикапа Суљо, Те се рани под бијелом кулом. У томе се поврнула војска Више куле код бијеле цркве. Док етоти Бајагића Шунда,

МИ доведе његову ордију. Узмучи се Бегане сердаре,

Но говори Бајагићу Шундо: »О Бегане, наша перјанице, „А шта си се данас узбешио 7 „Ако Бог да и срећа јуначка !, „Лако ћемо извадити Турке.“ Па од земље на ноге скочио, И довати дрвене саоне,

И натури сламу и сијено.

Па говори Бегане сердаре:

„је ли мајка родила јунака, „Да поћера дрвене саоне,

„Да поћера под бијелу кулу, „Не бисмо ли запалили кулу.“ Тун се добар јунак намјерио, По имену Грдишић Стеване: „ја ћу ћерал' дрвене саоне. „Но сердаре, ја те Богом кумим, АКО мене суђен данак дође, „Те погинем под бијелом кулом, „Немој мене кости оставити уда их турска нога не погази.“

250

255

360

265

370

> ~, сл