Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

И Књигу шаље црногорски књаже У Тријешћу мјесту поглавиту На Србина Квекића Јована, СОв'јетли књаже у књигу збораше, У књигу га драго поздрављаше: „Господине, Квекићу Јоване! »ја сам чуо, ђе ми други кажу, „Да ти имаиш на гласу ђевојку, „Већ Даринку милу шћерцу твоју, АЛ ни мене не худе краљеви, „Ни банови, што су у краљева, „Подај мене шћерцу за љубовцу. >» АЛ ја немам великога блага, Али имам великога гласа, „Пак за мене и краљеви знаду, „И четири славни елеата; „Мене турски царе добро знаде, » И од мене велик страх имаде, »Спромашка јест ми Гора Црна, „АЛ су у њу лави изабрани, »Гнијездо се зове соколово, » Често ми се соколи излежу, „ јер Турцима ваде очи црне, „Наплаћују старинске дугове » Од Косова п пријед Косова, » Но дај мене шћерцу за љубовцу, „Постаће ти за књаза кнегиња, » Од државе госпођа избрана.“ Кад Јована књига допанула, Књигу штије, пак се на њу смије, Пак дозива Даринку ђевојку: » Читај књигу, моја шћери драга,

715