Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

150

„Читај књигу, пак се разговарај.“ · Књигу гледа Даринка ђевојка, Смије јој се срце у прсима,

На књигу се стидно поклонила, Поклонила, тер је пољубила, Пак старога баба пољубила, Објеси му руке око врата,

Пак весело њему проговара:

» Чуј Србине, стари родитељу ! уја ћу узет црногорског књаза, »Биће тебе и радос и фала, „Кад ја узех на гласу јунака; „Но му пиши књигу шаровиту, уда он купи господу сватове, „Црногорце с мјеста соколове; „Ал је мене жалост превелика, ујер је Црна Гора на далеко, „Тер не може много свата доћи, уда их виде млади ћесаровци, Црногорце, лаве страховите,

» И њихове сиве соколове,

»Да Латини тебе не прекоре, „Који су ме у тебе просили, „јер си дао мене на далеко.“

А кад зачу Квекићу Јоване, 'Шаровиту књигу направио,

Тер је посла преко мора слана, Иде књига на Цетиње равно,

А на руке свијетлога књаза:

» Мили поздрав, црногорски књаже ! „Поздравља те заручница твоја,

„На поклон тип мила шћерца моја,

100

105

110

115

120

125

130