Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

» У Тријешћу мјесту изабрану » Од Србина Квекића Јована „Дивну шћерцу, лијепу Даринку. » Чуј, Новице, моја перјанице! „Ти протури гласе на Јахорје, „Позови ми Бегана сердара, „Нека скупи од Ускока момке, уда ми момци дођу у сватове, „То су твоја од Мораче крила „А моје су перјанице златне, ујер бих њима жалост учинио, »дДа не зовем момчад у сватове.“ Кад војводе књиге разгледаше, Сви војводе и млади сердарп И војнички храбри капетани, Сваки брже купљаше сватове, Окренуше свати пут Цетиња. Први дође Мартиновић Ђуро На његова вранца од мегдана, Собом води триста Цетињана. Све голема момка изабрана, Свати дбше поред манастира, Починуше зеленој ливади, Ђуро сађе са коња гаврана,

Свјетлом књазу на дворове пође,

Дивно му се Ђуро поклонио, Свијетлу му руку пољубио,

А књаз Бура у чело јуначко, Па га пита црногорски књаже: » Чуј ме, Ђуро, витеже и бане: „амо твоја храбри Цетињани 7“ Али Ђуро тако говораше :

295

300

305

310

315

32)