Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„ДАЛИ „Ето свати веленој ливади, „Пак су мене свати отправили, „да честитам заручницу твоју, „И отворим праву љубов моју уда ту нашу народну госпођу.“ „Фала тебе, Мартиновић-Ђуро !< Даде Ђуру алаја барјака, Вас од свиле п чистога злата, На њег' бјеше ора су двје главе. Позлаћених крила до рамена И златнијех нога до кољена, На њих круна српскога Душана, Пред њом купа Немање Стефана, Златна шљака старца деспот-Ђура, Оштра сабља Милош-Обилића, Међу њима часни крст од злата, Зелен коњик, светитељ Ђорђије, На зеленка светитељ Ђорђија, Под ногама проклета аждаја, Њу ми води Шеренска ђЂевојка У барјак је митра сва од злата, У коју су сјајни дијоманти, То ја митра ђеда Данилова, Сјајна митра од Петра светога, Наврх њега од боја знамење, Бојно копје Милош-Обилића, И његова витешка десница, Ниже копја јабука од злата, У јабуку алем камен драги, Који сјаше ка на гору сунце, У поноћи кано усред подна, Сва господа може вечерати,

325

330

385

340

345

350