Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

158

Сва господа и свати остали, Сви његови свата шест хиљада, Без мјесеца и жаркога сунца. Књав Данило тако говораше: „На ти барјак, витеже и бане! » У тебе је јака десна рука „Ка у старе Србе и банове, »Ти с барјаком можеш управљати, „Кад га вјетри почну колетати, уИвнеси га на ливаде равне, „Под њим купи све моје сватове,“ Ђуро књаза хитро послушао, Узе барјак у десницу руку, Изнесе га зеленој ливади,

Пак под барјак скупи Цетињане. Мало било, много не трајало, Ал' ево ти кићени сватови

Од Његуша, племена избрана, А. пред њима господа познана, Сва господа куће Петровића, Са војводом Ивом Радоњићем, Под њима су коњи као виле, Бијеле се кано лабудови,

А војвода јаше бедевију,

А за њима свата три стотине, Пак дођоше на поље Цетиње, Под барјак се свати окупише, Петровићи код књаза одоше, Пред њима је Радоњић војвода, И ту наше до два Петровића, Петровића Борђију и Мирка, Међу њима пресвијетли књаже,

360

365

370

"380

(МЛЕ] сл