Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

159

Господа му добро јутро зваху,

А књаже им дивно одговара:

„Бог и с вама, мила браћо моја!< —

» Честита ти кнегиња избрана 390 „Тебе, књаже, и народу твоме !«

Св'јетли књаже тако одговара :

»Фала вама и мојој држави.“

Мало стало, дуго не трајало,

Ал' ево ти сиви соколићи, 395 Оба брата, два Матановића,

Сердар Перо и војвода Ђуро,

Међу њима Боро капетане,

Сви три јашу на коње гавране,

И -своје су свате мијешали, 400 Све ћеклиће пи племе Бјелице,

За њима је свата три стотине.

Под барјаком свати починуше,

Сва тројица код књаза пођоше,

И госпођу књазу честитаху, 405 Свијетлу му пољубише руку.

»Фала вама, господо избрана,

„Вама Фала и народу моме !«

Мало било, много не трајало,

Али други свати долазише, 41() Ал' ето ти свата шест стотина,

И пред њима три избрана бана.

Једно бјеше Петре Вукотићу,

Вукотићу сасред Чева равна,

На својега великога ждраља, 415 Поред њега војевода Анто

Од Грахова поља широкога,

На, својега вранца косматога,