Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
159
Господа му добро јутро зваху,
А књаже им дивно одговара:
„Бог и с вама, мила браћо моја!< —
» Честита ти кнегиња избрана 390 „Тебе, књаже, и народу твоме !«
Св'јетли књаже тако одговара :
»Фала вама и мојој држави.“
Мало стало, дуго не трајало,
Ал' ево ти сиви соколићи, 395 Оба брата, два Матановића,
Сердар Перо и војвода Ђуро,
Међу њима Боро капетане,
Сви три јашу на коње гавране,
И -своје су свате мијешали, 400 Све ћеклиће пи племе Бјелице,
За њима је свата три стотине.
Под барјаком свати починуше,
Сва тројица код књаза пођоше,
И госпођу књазу честитаху, 405 Свијетлу му пољубише руку.
»Фала вама, господо избрана,
„Вама Фала и народу моме !«
Мало било, много не трајало,
Али други свати долазише, 41() Ал' ето ти свата шест стотина,
И пред њима три избрана бана.
Једно бјеше Петре Вукотићу,
Вукотићу сасред Чева равна,
На својега великога ждраља, 415 Поред њега војевода Анто
Од Грахова поља широкога,
На, својега вранца косматога,