Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

25

|«

„Фала вама и народу моме. Али рече Петровићу књаже:

» О Шогоје, изнова сердаре!

„Даћу тебе алаја барјака,

„Нека знаду Херцеговци Турци, 455 „Херцеговци и шњима Бошњаци,

„Како си ми стиман у сватове.“

Пак му даде свилена барјака;

Преплетен је жеженијем златом,

Наврх њега јабука од злата, 460 На њу сједи змија шаровита,

У зуби јој алем камен драги,

Више ње је копље убојито,

На копље је соко тица сива,

Оба су му позлаћена крила. 465 Узе барјак Шогоје сердаре,

Понесе га зеленој ливади

Код барјака Мартиновић-ЊЂура.

Стаде мало, много не трајало,

Ал' ето ти млада капетана 470 Од питоме Загарачке жупе,

По имену Бошко капетане,

Собом води стотину сватова.

Кад сватови под барјаком дбше, Капетани код св'јетлога књаза, 415 Честита му свадбу и весеље. —

„»Фала тебе, драги капетане !<

Мало стало, много не трајало,

Али свати од нахије дбше,

Пред њима је од Пламенцах Туро, 480 Од његове црмничке нахије,

Пламенац је од нахије глава,

ВУБОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ 1Х 1