Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ит

И пред њима од Љешњана Иво

Ускоковић од нахије глава. Кад војвода Ускоковић дође, Собом води оба капетана,

Под њима су коњи доратасти, А војвода јаше на брњаша, На брњаша коња од мегдана, (Собом води свата пет стотина.

Ал сватови под барјаком пбше,

А војвода код господе пође, (обом води оба капетана,

Ту наоди свијетлога књаза, Код њега је господа избрана, Војвода им божју помоћ зваше, Господа му дивно одговара, Пак пољуби књазу десну руку, И весеље књазу честиташе,

А књаз њему красно зафаљива: „Фала тебе, мој војвода храбри: „Фала тебе п народу моме !« Ту се силни свати окупише, Пуно свата четири хиљаде,

И сувише свата три стотине Од витешке ломне Горе Црне. Мало било, за дуго не било, Ал: ето ти свата двје хиљаде, Од онијех Брда пространијех, Од Пипера и Бјелопавлића,

Од Роваца и двије Мораче,

И од Кома високе планине

До Јахорја и мимо Јахорја,

До Тушине села у Дробњаке

АЦЕ

515

530

ср“ (5 [=

сл сл