Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена
166
„Каваљера Петровића Ђура,
„И војводу брата окружнога, „Брата мога Петровића Мирка И војводу зета Радоњића,
„И војводу Петра с Љуботиња, „То је мене богом побратиме, „Сенатура Пејовић-Отефана,
„Јер је мудра и паметна глава, „И од Рисна Бјеладиновића,
„По имену Рисњанина Марка, „Рисњани су наши пријатељи;
» Од Црмнице од Пламенца Тура,“ Сва господа на то пристадоше. Св'јетли књаже танку књигу пише, А шиље је Бечу бијеломе,
А на руке од Беча ћесару,
У књигу га мило поздрављаше: »ја вас молим кано старијега, »Пошљи мене два избрана бана, „Два избрана бана и витеза, „Који јесу Далмацији глава,
„ Бенерала Мамулу Лазара
„И владику Кнежевић-Стефана, „Пошљ' их, царе, на весељу моме, „јер се скоро мислим оженити, „Из Тријешћа од твоје државе „Дивном шћерцом Квекића Јована; „Бенерала на кумство позивам, „Да ми буде за вјенчана кума, „А владику и да нас вјенчаје, „И молитве и благослов даје,
„о су моји драги пријатељи.“
630
640