Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Цар од књаза танку књигу прими, Пак ми одмах ђенералу јави, Ђенералу Мамули Лазару

И владици Кнежевић-СОтефану : „Мили повдрав, два моја витеза! „Позива ве црногорски књаже, „Да идете књазу на весеље, „Слободно ви дајем допуштење, „Да пођете књазу на весеље.“ Кад банови књиге проучише, То је њима врло мило било. Ов'јјетли књаже отправи сватове Од господе тер су изабрани. Свати дивни, а ођело дивно, Пред њима је витеже и бане, Петровићу кавалијер Буро

На његова вилена лабуда, Поред њега војевода Мирко, Што госпођи иде за ђевера, Јаше Мирко на свога путаља. Стан' да видиш, драги побратиме, Два витеза и господичића

Од господе куће Петровића, Једнолика лика и оружђа

И ођела, што је на јунаке,

На главе им капе од самура, Око капе позлаћено перје,

На капе су грби сви од злата, У њих знаци од боја знамење Остре сабље пак су и лавови, И у њих је ора с двије главе, Остра копља и јабуке златне,

645

650

655

660

670