Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

6

ит тииљатее.

» Ако ли нам не вјерујеш, књаже,

„Ти послушај зелене топове

„Са бедема града Жабљачкога.

» И да си нам здраво и весело! 1 „ Чекамо те у граду Жабљаку.“

Кад је књаже књигу проучио,

Од радости на ноге скочио,

Диже војску, пође на Стијену,

Ту га срете Пилетић војвода 160 И његови млади Ђурковићи,

Онда књаже нареди војнике,

Да разуре куће невјерниках,

Да се знаде да су Бранковићи; Млогијема књаже опростио, 165 Јер имаше срце милостиво.

Кад је Осман паша разумио,

Тужне гласе кад је разумио

Од Жабљака града бијелога,

Да су у њем млади Црногорци, 170. Стаде паша купит силну војску

До Епира и до Манастира,

Цио Скадар и сву Арбанију.

С војском уве велике топове,

Па похита бијелу Жабљаку, 175 Да он брани варош око града,

И бијеле куле по Цукаљу.

У то књаже у Жабљаку дође,

· Сва се њему овесели војска,

Тер му веље весеље чињаше, 180 Књаз Данило излази на граду,

Те разгледа варош око града

И бијеле куле по Цукаљу,

сл ст