Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Којено су пунане Тураках;

Виђе Данил: Петровићу књаже,

Да се њима наудит не може Без вељега топа и лубарде, Пак ми вјерну слугу дозиваше По имену Срдановић-Ђука:

„Ну похитај, моја вјерна, слуго !

„До Цетиња поља широкога, „Довези ми топа великога, „Кога ми је стрико добавио

„Из далека из земље Енглешке „За зло турско и за пакост љуту,

„Намјести га Кршу Филипову, „Па ти ваљај куле и чардаке ЈИ бијелу варош око града.“ Вјерна слуга слуша господара, Брзо пође на поље Цетиње, И довуче топа великога, Намјести га Кршу Филипову, Стаде ваљат куле и чардаке. Када Турци то чудо виђеше, Ђе стадоше чардаци падати, Брзо свога топа довукоше,

И супроћу књажева ставише, И добро га гађати почеше,

А то гледа Петровићу књаже, Те ми Ђука слугу дозиваше: „Нудер навиј топа великога, „Удри, гађи топа царевога, „АКО ти га погодити Бог да, „Даћу тебе од злата медаљу.“ Вјерна, слуга слуша господара,

185

190

195

200

205

210

215