Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

=

169

(0 седлима ките с обје стране, Златне ките коњма до копита. Окренуше оба Петровића,

А за њима двије војеводе,

Од Његуша Радоњића Иво

Са војводом Петром с Љуботиња, Јаше Иво витку бедевију

А војвода на риђана свога, За њима су остали сватови, Ови једнака лика и оружђа, И ођела, што је на јунаке, Једнако су коњи искићени, Кеженијем златом искрашени. На главе им капе од самура, На капе су грби од сената Од чистога пи жежена злата, На прси им токе саливене,

А низ токе крсти и медаље, Под токе су бијеле доламе,

А под њима зелене јечерме, И кошуље од бијеле свиле,

У појас им пушке позлаћене, А о пасу ђорде демишкиње. Окренуше кићени сватови, Бијеле се кано лабудови, Шарени су кано паунови, Окренуше уз поље цетињско, И пасаше ловћенску планину, И Његуше племе прегазише, Пак сађоше низ Крстац планину На погледу мора великога; Ал' кад дбоше на воду Мандину,

т10

115

720

125

730

185