Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

170

Угледаше од мора вапора,

Право вапор иде пут Котора, 1 Одасла га Квекићу Јоване,

Да му срете господу сватове; Кад сватови пред Котором дбше, Ту их срете господа которска, А пред њима Домин капетане, Циркуо је од све Боке славне, Господа им божју помоћ зваху, Господа им дивно одговара: „Добро дошли, господо сватови! „» Честита ви свадба и весеље.“ 750 Проз Котор су свати пролазили, Уљегоше у морском вапору,

И одоше морем дубокијем, Доклен дбше Задру бијеломе, Сусрете их Мамула Лазаре

И владика Кнежевић-Стефане, Сватови им божју помоћ зваху, Одговара Лазар и Стефане:

_ „Добро дошли, господа сватови !< Руке шире у лица се љубе, 760 За б'јеле се руке прифатише,

Честитаху свадбу и весеље,

Зафалише господа сватови:

„Вама Фала, избрани банови !«

Окренуше преко б'јела града, 765 Сва господа упоред иђаху,

Купљаше се мало и велико,

Да гледају свате изабране,

Полазише Мамулу Лазара

И владику Кнежевић-Стефана, Е 770

(==) ~ сл

(ДЕ ст