Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

4 ПН Ту господу кићене сватове И ођело, што је на сватове, И како је на свате оружђе. 805 Господа се много зачудила, Кад виђеше злато на сватове, Бисер, злато и камење драго, Пак сватови у дворове пбше, Сва господа свате попратила, 810 Ал) сватови заталише красно, СОкупљаху се Трестинке ђевојке, Тер гледаху господу сватове, Дариваху румене ружице И остало различно цвијеће, 815 Врло грле Даринку ђевојку, Овако су цуре бесједиле: „Тебе благо, Даринко ђевојко ! » Тебе благо и роду твојему, »Кад си такве свате дочекала, 890 » 0 Даринко, румена ружице! „Ти си љепо лице одгојила, удли си се добро удомила. “ Свати сташе три бијела дана. Ал' говори кавалијер Ђуро, 825 Који бјеше глава од сватова: „Господине, Квекићу Јоване, „Далеко је наше путовање, » Није шала свата шест хиљада, »Што чекају на Цетиње равно, 830 „Који хоће на сусрету доћи, »да сусрету народну госпођу, Но ни подај даре и ђевојку.“ Окрену се Квекићу Јоване,