Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

ПИ

И Мамула вапор сигурао,

Пак Мамула у вапору креће

(ја владиком Кнежевић-СОтефаном, Шњима пбше слуге изабране.

Два вапора упоред пођоше, 935 Доклен дбше под Котором градом.

Ал' је књаже дивно уредио

Све барјаке и своје сватове,

Барјактара Мартиновић-Ђура,

Ђуро јаше на коња гаврана, 94() У рукама алаја барјака,

За њиме су млади сенатори,

Сенатори и сви капетани

На големе коње од мегдана,

Сви војводе и млади сердари, 945 За њима су момци изабрани,

Једнакога стаса и оружђа

И ођела, што је на јунаке,

Жеженијем искрашени златом,

Свати сјајни ка на гору сунце, 950 Ту биваше хиљада сватова,

Лијепо је свате погледати,

Јаше Ђуро на коња гаврана,

Барјак му је вранца оклопио,

Поред њега Петре Вукотићу 9: На његова великога ждраља, ј

Ал' да видиш Петра Вукотића,

Црна брка, ока крвавога,

Пак се под њим ждраље помамио,

Тер ми Петра пјеном пребацива, 960 Насред свата Шогоје сердаре, |

ст от

Који носи алаја барјака