Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

РЦ Отправише коње и кароцу, Сва господа свате попратила. Ал' да видиш Трестинке ђевојке, Како свате ружам' окитише, И кнегињу Даринку ђевојку, ЏЦак да видиш Квекића Јована, Како радост и весеље гради, Удараху свирке различите, И даваху гласе превелике, Јован пали зелене лубарде, Да се гласи, побре, на све стране, Како Јован шћерцу удомива. Сва господа попрати сватове, Ту се врло шњима пољубише, Пољубише, пак се равдвојише, И сватови у вапору пбше, Шњима иде лијепа ђевојка, И одоше морем дубокијем. Доклен Задру бијеломе доше, Ту нађоше главна ђенерала, Већ Мамулу витеза п бана, И владику Кнежевић-Стефана, Каваљера и храбра витеза, Господа се у Задар станула, Ал' говори славни ђенерале:

»„Сретња да си, моја кума златна!« —

„Гебе Фала, мој вјенчани куме !« Ал' говори Кнежевић-Стефане : „Сретња да си, свијетла кнегињо !“ „Фала тебе, наш владико свети,“ Окренуше кићени сватови, Окренуше, у вапору пбше,

900

"905

910

920

925

930