Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

или

„И велика народна госпођо !“ Дарова јој три бурме од злата. Тадер цура до ђевера пође, До ђевера Петровића Мирка, Пак се смјерно поклони Даринка, Дарова му кошуљу од злата, Заклопи му руке око врата, Пољуби га у бијело лице, Мирко снаху у бијелу руку, Пак извади бурме и прстене, Накрасио пребијеле руке,

И даде јој прстен баба свога Од чистога злата жеженога, У који су сјајни дијоманти, На сриједи алем камен драги, Прстен ваља по царева града: „На ти прстен, драга снахо моја! „Он требује за десницу твоју.“ Све сватове дарива ђевојка, Дарова им рукавице златне, Чистијем су златом навезене, Сви сватови цури зафалише, Десницу јој руку пољубише, Дигоше се господа сватови, Из бијела двора излазише, Изидоше браћа од ђЂевојке,

И ђевојку браћа попратише, Пак сватове дароваше дивно, Дароваше два коња зеленка, И уз коње кочије од злата, Дароваше, пак се поздравише, И у вапор коње отправише,

570

875

589

585

890

895