Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

181

На својега коња пулатаста, Прегазише све поље Цетиње И високу ловћенску планину, Пак сватови на Његуше дбше, Његуше их дивно дочекаше,

По конаках тер их разредише..

А кад свану и ограну сунце, Ал' урани Петровићу Перо, Дивно Перо свате разредио, Како бјеше књаже наредио : Справи Перо хиљаду сватова А пред њима десет капетана, А за њима десет барјактара, За барјаке хиљада сватова, На Праћиште свати починуше На погледу мора и Котора; Перо шиље п другу хиљаду, А пред њима десет капетана, И шњима су десет барјактара, А за њима убојни топови,

На кретачко брдо починуше На погледу мора п прпморја; Опет шиље и трећу хиљаду, Све голема свата коњаника, Пред њима су десет капетана А толико бјеше барјактара, На крестачко поље починуше: А хиљаду стави на Његуше, Тер пјеваху пјесме изабране, Пак весеље из пушака. граде. Ал' да видиш, драги побратиме, Уранили свати и ђевојке

1100

1105

1110

1115

1120