Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

_ 182

Из Котора бијелога града, Ставише се свати у параду Пред Котором бијелијем градом, Међу њима кнегиња Даринка, Уз њу бјеху господа избрана Од витешке ломне Горе Црне, Шњима бјеше Мамула Лазара И владика Кнежевић-Отефане, Даринка се њима поклонила, Свој господи, тер су у сватове, Сви сватови њојзи зафалише, И весеље граде из пушака. Пак кренуше господа сватови, Пред њима је Ђуро барјактаре, А за Ђуром господа остала,

Уз господу кнегиња Даринка, Насред свата Шогоје сердаре. Которани свате попратише, Пучу пушке и на град лубарде, Брда јече крајем мора слана. Кад сватови на Праћиште доште, Ту нађоше хиљаду сватова,

И сватови ватру оборише, Кнегиња се њима поклонила, Поклонила, пак им зафалила, Заједно се свати саставише.

Ал: кад дбше на Крстац планину р у,

И ту наше хиљаду сватова, И сватови ватру оборише, Опалише зелене лубарде, Јече брда и Приморје равно, До Новога и до Дубровника

1125

1130

1135

1140

1145

1150