Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

158

Чујаше се јека превелика. Отолен се свати окрепуше,

Ал' кад дбше пољу крстачкоме, И ту наше хиљаду коњика,

На коњима спви соколови,

Ђе по пољу коње разиграју,

А весеље из пушака граде, Коњаници сташе у параду, Поздравише народну госпођу; Госпођа се њима поклонила,

И обично њима зафалила.

Сви сватови заједно кренуше, Доклен пољу на Његуше доше, Ту нађоше хиљаду сватова,

А пред њима Пера капетана, Шњим Његуши, племе изабрано, Уређује хиљаду сватова,

Кад Његуше стави у параду, Ту долави Даринка госпођа, Смјерно им се поклони госпођа, Сватови јој пуно зафалише,

И велико весеље градише. Окупи се свата пет хиљада, Окренуше уз Ловћен планину. Ал кад дбше брду Врћенику На погледу поља цетињекога И на поглед Блата широкога И на поглед поље Ћемовскога И бијела Скадра на Бојану, Пак сватови огањ оборише, Зајечаше бистри џевердари,

И пуцаху пушке на хиљаде,

1155

1160

1165

1170

1175

1180

1185