Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

184

То се чуло на Цетиње равно До бијела Скадра на Бојану И до Кома високе планине, До Румије више Бара града. Скочи књаже, на ноге устаде, Пак лабуда коња окрочио,

И посједе соко на витеза, Али тако књажа, запов'једа: „Устан те се, хиљада сватова, „Да сретемо господу сватове » И Даринку, моју заручницу.“ Коњаници коње појахаше, Сви сватови за књазом одоше, Ударише свире и борије,

А сватови пјевају из гласа, Полећеше уз Цетиње равно,

Ал' кад наврх од Цетиње. дбше,

Под Бајице под Мартиновиће, Под бијеле куле Мартинове

А пред црквом светога Јована, Дође с књазом хиљада сватова И уз књаза три сестре рођене И шњима је Миркова госпођа, Шњима бјеху госпође избране Од господске куће Петровића, И шњима су госпође остале, Сердарице и војводинице. Мало стаде, много не трајало, Ал дођоше господа сватови, А пред њима Ђуро барјактаре, За Ђуром је господа у реду, Међу њима госпођа Даринка,

1190

1195

1200

1205

1210

1215