Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

1

„Ево теби војске пет хиљада, „Хајде с војском бијелу Никшићу, „Ту ћеш с војском тамбор учињети, „Али немој с војском ударити, „Змија да те не удари љута, „Док не чујеш нашу силну војску, „Да је сишла у поље Грахово,

„И на Хумац тамбор учинила, »Ондар дигни твоју силну војску, „Пак ти удри жупи Грачаници „На књажевој бијелој Фортици, „Којуно је скоро начинио „Опрама Никша града бијелога, „Па срамоту цара честитога.“

А трећу ми војску оставише

У Требињу граду бијеломе,

И са војском босанског везира, Да им таин и захиру спрема,

И да њима буде у индату,

Ако би им од невоље било,

И с везиром паше оставише, Оставише лукаву лисицу,

По имену Кемал-ефендију,

Кога бјеше царе отправио,

С ефендијом велике дарове,

Да он с књазом чини договоре, Не би л шњима књаза преварио, И потајно на њега удрио,

Ударио када се не нада;

А сву другу уредише војску,

Да похита у поље Грахово. Ондар скочи Ченгијћ-Хајдар-беже,

160

165

170

175

180