Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

191

Навезе се у атеш ђемије,

Пак зајезди низ то море сиње, Извезе се Клеку бијеломе, Здраво дође у граду Мостару. Како дође, ситну књигу пише Наћил-паши босанском везиру: „Наћил-пашо, велики везиру! »Имам изун такви од султана, »Да покупим по Босни низаме, „Хајде с војском бијелу Мостару, »да идемо на Карадаглију, »Којано је цару додијала.“

Кад везиру ситна књига дође, Он покупи по Босни низаме, Оде с војском бијелу Мостару, Ту се турске паше прикупише, Силновиту војску подигоше, Окренуше низ Херцеговину, Здраво дбше бијелу Требињу, Ту су с војском тамбор учинили, Да су паше вијећ' вијећале, Како бише с војском ударили. Пак дозваше Ченгијћ-Хајдар-бега, „Хајдар-беже, пиле од сокола! „Ево теби војске три хиљаде, „Хајде право Џиви и Дробњаку „На јунака Церовић-Новицу, „Који ти је баба погубио,

» И сву нашу рају одметнуо, „Узми барјак, немо' почасити. Па ми зову Јајак-пашу млада: „Јајак-пашо, све моје уздање !

195

130

135

140

145

150