Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

190

»Јја ћу поћи влашкој Гори Црној, „Ако Бог да и Мухамед светац, „Петровића књаза погубићу.“

То је цару много мило било, Све му даде, што паша искаше, И сувише бијела Фермана.

Све то слуша мушир-Омер-паша, Тер Феруку паша проговара: „Ферук-пато, царево уздање! „Ну послушај старца Омер-пашу, „Ако мислиш одит Гори Црној „На витеза Петровића књаза, „Узми војске п тријест хиљада,

ујер ти не знаш што су Црногорци,

„Нити знадеш за њихове кланце, » А ја знадем што су Црногорци, „Удриће тип триста на хиљаду,

» А хиљада на десет хиљада,

»ја сам скоро шњима војевао »Два мјесеца од године дана, »Многу војску моју погубише. „Кунем ти се свецом Мухамедом » И сеџадом, на коју клањамо,

„ Ђе сам био с војском угрезнуо, »Да у слоги бјеху Црногорци, „Њива мене уфатити ћаху,

„И сву моју погубити војску.“ Ферук паша не слуша везира, Но окупи своју силну војску, Све војника дванаест хиљада, Осам узе убојни топова,

Па окрену своју силну војску,

90

95

100

105

110

120