Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

з

„Ето Турци у Бањане равне, „Но на ноге, да их дочекамо |“ Па скочише три добра јунака, Виловите коње посједоше,

А за њима друга три стотине. Кад изишли брду ријечкоме,

Ал' су Турци сишли низ Бањане, И велики око учинили

На студену воду Ријечани.

Кад то виђе Петар војевода,

Да су Турци пријешли границу, Он ми зове Ченгијћа Дед-агу:

» О Турчине, Ченгијћу Дед-аго ! „јесам ли ти синоћ поручио, „Да ти паши царевоме кажеш, „Да границу нашу не преступа #“ Одговара Ченгијћу Дед-ага:

„Пе будали, Петре војевода, „Што границе кажеш и друмове, „Ако Бог да и Мухамед светац, „И у здравље цара честитога, „Граница ј нам на поље Цетиње.“ То је Петру много мучно било, Одговара Ченгијћу Дед-ати: „Бре не лажи, Омаил-агин Дедо, „ И пријед су паше ударали,

„ Ал" Цетиња нијесу гледали, „Неће ни сад, Дедо, ако Бог да, Б Ал" послуша' мога џефердара.“ Пуче пушка Петра војеводе,

За њом пуче Паја капетана,

А за Пајом Матановић-Пера.

22)

225

285

~ ср

> (55 сл