Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Ту с Турцима џанак започеше,

Од мегдана рата отворише, 250 Онден скочи Петар војевода,

Сједе јунак, ситну књигу пише

Па Цетиње Петровићу књазу:

„На знање ти, мио господару !

„јутрос нама Турци ударише, 255 И у твоју земљу уљегоше;

„Ми с Турцима џанак учинисмо,

» Од мегдана рата отворисмо,

„И пет њима глава посјекосмо,

„ Ал) сидоше у Граховац Турци 960) „На погледу поља граховскога,

„ У Граховац шанац закопаше,

„Мисле брзо у Грахово систи,

„Но на ноге, мио господару !

„Пошљи нама силновиту војску 962 „И пред војском војеводу Мирка,

„Да се овден мушки покољемо.

„Велика је сила у Турака,

„Има војске дванаест хиљада,

„Осам има огњених топова, 970

» С војском влада паша Ферук паша,“ Кад је Петар књигу направио,

На мевил је књигу отправио.

Дође књига на поље Цетиње

А на руке Петровића књаза; 215 Када књаже књигу проучио,

Много се је књизи зачудио,

И овако собом говорио:

„јаох, тужни и манити Турци,

„Ш то сте тако полудили лудо · 280