Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

„Су вашијех дванаес хиљада, »Да границу моју потиснете |

„И да Црну Гору освојпте 2“ Џак срдито на ноге скочио, (Себе зове цетињске главаре, Војеводу Мартиновић-Марка, Капетана Шпадијера Стефа : ужа на ноге, цетињски главари, „Покупите листом Цетињане, „Којиви су од вазде јунаци, „Пак развијте свилене барјаке, „Хајте с војском у поље Грахово, „Ту чекајте војеводу Мирка.“ Братучеда књаже зовијаше,

По имену Петровића Крца:

„А на ноге, мој сиви соколе! „Ну појаши добра коња твога, „Пак похитај у поље Грахово! „Ју прикупљај и устављај војску.“ Перјаничког зове капетана,

По имену Новаковић-Мила :

А на поге, Мило капетане, „Покупи ми ђецу перјанике, „Хајде с Крцом у поље Грахово, „Нека моја, ђеца перјаници, | „Нек ми храбре и веселе војску.“ Па кад књаже нареди домаће, Он ми себе зимну саклетара: „у донеси неколико карте, „Раскомати књигу на комаде.“ Прву књаже књигу направио Чеву равну Петру Вукотићу:

290

295

300

305

310