Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

Па с помоћу Бога великога,

Да ми сутра на Турке удримо,

У шанчеве Турке затворимо,

Нек се спази грдни Османлија,

У чију је земљу улазио,

И нек позна што су Црногорци. Тад војвода Петровићу Мирко Скочи јунак на ноге лагане, Стаде српску разређивал“ војску. Првог српског војеводу зимну, По имену Петра Вукотића, „Вукотићу, од старине бане! „Ево тебе Оздринићи листом,

» Под барјаком војске пет стотина, » И са војском два сокола сива, „Братучеда Јован-капетана, „Харамбашу Петровића Луку: „Хајде, Петре, с војском од запада „Низ Омутић високу планину, „Држи, Петре, на окупу војску, „Али немој с војском ударити, „До ја даднем од боја знамење.“ Па дозива Милоша сердара, Капетана војводу Илију:

„Ха на ноге, двије поглавице, „Хајте с Петром Омутић-планини, „И водите Цуца пет стотина,

„И ставите војску у параду,

» С десна крила Петра Вукотића.“ Пок дозива два сива сокола,

Два сокола до два капетана,

По имену Станојевић-Бора,

Ду

480)

490

500