Српске народне пјесме. Књ. 7, У којој су пјесме јуначке средњијех времена

201 _

Пред њима су силне поглавице, Којено сам пређе споменуо, Онда књаже о кнегињом изиде, Своју војску гледе и сехире, На пут њима благослове дају, Од Турака да се храбро бране, И јунаштво своје да покажу. Сва се њима војска поклонила, С барјацима књазу зафалише. Онда скочи Мирко војевода, Поклони се књазу и кнегињи, Па припаса свијетло оружје,

А млађи му коња приведоше; Виловита коња окрочио,

Обрну га ув поље Цетиње,

За војводом сва остала војска. Априла је двадесе: осмога, Кад војвода у Грахово дође,

И на Хумац Катуњане нађе, Ђе су вељи тамбор учинили, Међу тамбор српске поглавице. Ту војвода војску уставио,

И од пута мало починуо,

Док одмори себе и војнике. Тадарћ Мирко војводе позива, С војводама разговор вођаше, Како треба војску разд јелити И вас тамбор турски опколити И пашама на шанац удрити,

И о томе много говорише,

И способна војводе рекоше, Да се данас војска раздијели,

460

ср сл

470